Отчаяние Хауард Филлипс Лавкрафт

Над полночным вереском взывая,
Вкруг кипарисовых лесов дыханием,
В ветру ночном в безумии летают,
Адские фигуры с волосами в клочьях;
В ветвях бесплодных скрежетанием,
Озер-болотных говорят журчанием,
Над скальным берегом извечно верещат,
Демоны проклятые отчаяния.

Однажды, в-половину Я припоминаю,
До серых очертаний Ноября
Погас мой юность вдохновящий уголь,
Жила такая вещь в нем, как блаженство;
Небеса, что ныне темны, цвели лучами,
Лазурны и смелы, великолепные чертами,
Пока не выучил, все это было снами -
Сонливостью смертельной Дис.

Но Времени ручей, стремительно стекая,
Несет мучение от половины знания -
Тускло несется, в слепую проторяя
Путь чрез нехоженые ли;
И путешественник, в роптании,
Видит огней смертельных мерзкое сияние,
Слышит, мерзко буревестник завывает,
Как тот беспомощный дрейфует в море.

В эфире злые крылья бьются;
Стервятники над духом вьются;
Вещи незримые для вечности несутся,
Черны напротив беспощадья неба.
Тени-призраки от радости случайной,
Когтистые злодеи будущей печали,
Смешаются в клубах безумия
Извечно над душою лгать.

Так живые, одиноки и печальны,
В мучениях тоскливых содрогают,
С отвратных Фурий нравом грабить
Ночь и полдень тишины, покоя.
Но кроме стонов и скребтаний
Жизни отвратной, там их ожидает
Сладкое Забвение, венчает
Все лета исканий безысходных.





DESPAIR

BY H. P. LOVECRAFT

O'er the midnight moorlands crying,
Thro' the cypress forests sighing,
In the night-wind madly flying,
Hellish forms with streaming hair;
In the barren branches creaking,
By the stagnant swamp-pools speaking,
Past the shore-cliffs ever shrieking,
Damn'd demons of despair.

Once, I think I half remember,
Ere the grey skies of November
Quench'd my youth's aspiring ember,
Liv'd there such a thing as bliss;
Skies that now are dark were beaming,
Bold and azure, splendid seeming
Till I learn'd it all was dreaming —
Deadly drowsiness of Dis.

But the stream of Time, swift flowing,
Brings the torment of half-knowing —
Dimly rushing, blindly going
Past the never-trodden lea;
And the voyager, repining,
Sees the wicked death-fires shining,
Hears the wicked petrel's whining
As he helpless drifts to sea.

Evil wings in ether beating;
Vultures at the spirit eating;
Things unseen forever fleeting
Black against the leering sky.
Ghastly shades of bygone gladness,
Clawing fiends of future sadness,
Mingle in a cloud of madness
Ever on the soul to lie.

Thus the living, lone and sobbing,
In the throes of anguish throbbing,
With the loathsome Furies robbing
Night and noon of peace and rest.
But beyond the groans and grating
Of abhorrent Life, is waiting
Sweet Oblivion, culminating
All the years of fruitless quest.


Рецензии