Иво Андрич - Воображение

ВООБРАЖЕНИЕ

Тьма наступала и страх
они уже солнце затмили, но
Господь, словно яркую молнию,
воображение всем нам послал в утешение.

Воображение послал в утешение -
самый ценный из всех
подарков, какими с древнейших времен
нас небеса одаряли,
ведь даже тень от него -
величайшее счастье земное.

Поскольку отныне, любой голодранец,
мучений земных воплощение:
несправедливость, страдания и боль
в котором сошлись,
в состоянии к облакам воспарить,
обрести долгожданный покой -
с той поры, как Господь дар свой -
воображение всем нам послал в утешение.

ИВО АНДРИЧ

И ОРИГИНАЛ

Иво Андрић – МИСАО

Тама је настала и стрепња
и сва су сунца зашла
кад је Бог, ко благу муњу, послао
утјеху која долази од мисли.

Утјеха која долази од мисли
највише је од свих дарова
небеских крајева које не познајемо,
а ни сјенка јој није
највећа земаљска срећа.

Гле, сиромашак,
оличење сваке земаљске патње:
неправди, страдања, бола,
путује, сјајан, на облацима,
царује над свим хармонијама,
ношен утјехом која долази од мисли.

Художник Zdzis;aw Beksi;ski 

ДАЛЕЕ

Иво Андрич «Жажда»
http://stihi.ru/2020/10/11/3095