Вершы

Ну-ну,  хандри себе, лежи
в безверье, грусти, сплине,  дрёме...
Вытаскивать из-за межи
небытия душевной комы
самой придётся. Кто ж ещё?
За волосы  и за плечо—
аки Мюнхгаузен—рраз и всё!

Ды хоць сабе супрацьляжы!
Ў бязвер`i, суму i дрымоце....
Выцягваць з гэткае мяжы
Ўсё роуна прыдзецца, мой коцiк,
ТАБЕ САМОЙ.
                Пазней...раней…
Мюнхаўзенаўскi дабрадзей...


Рецензии