Луиза Глюк. Арарат. Небесная Музыка

НЕБЕСНАЯ МУЗЫКА

У меня есть подруга, которая все еще верит в небеса.
Не глупый человек, но, насколько ей известно, она буквально говорит с богом,
она думает, что кто-то слушает на небесах.
На земле она необычайно компетентна.
И смела, способна противостоять неприятностям.

Мы нашли умирающую в грязи гусеницу, по которой ползали жадные муравьи.
Я всегда движима слабостью, катастрофой, стремлюсь противостоять жизненным силам.
Но робка, и быстро закрываю глаза.
В то время как она может наблюдать, и дать событиям разворачиваться
согласно природе. Она вмешалась, ради меня,
стряхнув несколько муравьев с надорванной гусеницы, поставила её на дорогу.

Моя подруга говорит, что я закрываю глаза на бога, что только это объясняет
мое отвращение к реальности. Она говорит, что я как ребёнок, который прячет голову под подушку,
чтобы не видеть, ребёнок, который говорит себе,
что свет вызывает печаль -
Моя подруга, как мать. Она без раздражения, убеждает меня
разбудить в себе такого же взрослого, как она, смелого человека-

В моих снах подруга упрекает меня. Мы гуляем
по той же дороге, но уже зима;
она говорит, что когда любишь мир, слышишь небесную музыку:
посмотри вверх, просит она. Я смотрю вверх, и - ничего.
Только облака, снег, белые крылья на ветвях
как невесты, подпрыгнувшие на большую высоту -
И я боюсь за неё; я вижу её
пойманной в сеть, умышленно наброшенную на землю –

А в реальности, мы сидим на обочине дороги, глядя на уходящее солнце;
время от времени тишина нарушается птичьим криком.
В этот момент мы обе пытаемся объяснить тот факт,
что мы на ты со смертью, с одиночеством.
Моя подруга рисует круг в грязи; внутри круга неподвижная гусеница.
Она всегда пытается создать что-то цельное, что-то прекрасное, творение
способное жить отдельно от неё.
Мы очень тихи. Сидим и ощущаем покой, в молчании, всё окружающее
замерло, неожиданно дорога потемнела,
становится холоднее, там и здесь отсвечивают и поблескивают камни -
эта неподвижность то, что мы обе любим.
Любовь к форме есть любовь завершений.


К первой странице книги "АРАРАТ". Парод.
http://stihi.ru/2020/11/05/3032
Примечания переводчика к книге «Арарат» в первой вступительной песне этого сборника «Парод».

Продолжение книги «Арарат»:
http://stihi.ru/2020/11/21/6673



CELESTIAL MUSIC

I have a friend who still believes in heaven.
Not a stupid person, yet with all she knows, she literally talks to god,
she thinks someone listens in heaven.
On earth, she's unusually competent.
Brave, too, able to face unpleasantness.

We found a caterpillar dying in the dirt, greedy ants crawling over it.
I'm always moved by weakness, by disaster, always eager to oppose vitality.
But timid, also, quick to shut my eyes.
Whereas my friend was able to watch, to let events play out
according to nature. For my sake, she intervened,
brushing a few ants off the torn thing, and set it down across the road.

My friend says I shut my eyes to god, that nothing else explains
my aversion to reality. She says I'm like the child who buries her head in
the pillow
so as not to see, the child who tells herself
that light causes sadness-
My friend is like the mother. Patient, urging me
to wake up an adult like herself, a courageous person-

In my dreams, my friend reproaches me. We're walking
on the same road, except it's winter now;
she's telling me that when you love the world you hear celestial music:
look up, she says. When I look up, nothing.
Only clouds, snow, a white business in the trees
like brides leaping to a great height-
Then I'm afraid for her; I see her
caught in a net deliberately cast over the earth-

In reality, we sit by the side of the road, watching the sun set;
from time to time, the silence pierced by a birdcall.
It's this moment we're both trying to explain, the fact
that we're at ease with death, with solitude.
My friend draws a circle in the dirt; inside, the caterpillar doesn't move.

She's always trying to make something whole, something beautiful, an image
capable of life apart from her.
We're very quiet. It's peaceful sitting here, not speaking, the composition
fixed, the road turning suddenly dark, the air
going cool, here and there the rocks shining and glittering-
it's this stillness that we both love.
The love of form is a love of endings.


Рецензии