Иво Андрич - Мысль

МЫСЛЬ

Тьма наступала и страх
они уже солнце затмили, но
Господь, словно яркую молнию,
мысль нам послал в утешение.

Мысль нам послал в утешение -
самый ценный из всех
подарков, какими во все времена
нас небеса одаряли,
ведь даже тень её -
величайшее счастье земное.

Поскольку отныне, любой голодранец,
мучений земных воплощение:
несправедливость, страдания и боль в котором сошлись,
в состоянии к облакам воспарить,
обрести долгожданный покой -
с той поры, как Господь дар свой -
мысль нам послал в утешение.

ИВО АНДРИЧ
Перевод Дениса Говзича

И ОРИГИНАЛ

Иво Андрић – МИСАО

Тама је настала и стрепња
и сва су сунца зашла
кад је Бог, ко благу муњу, послао
утјеху која долази од мисли.

Утјеха која долази од мисли 
највише је од свих дарова
небеских крајева које не познајемо,
а ни сјенка јој није
највећа земаљска срећа.

Гле, сиромашак, 
оличење сваке земаљске патње:
неправди, страдања, бола,
путује, сјајан, на облацима,
царује над свим хармонијама,
ношен утјехом која долази од мисли.

Художник Zdzis;aw Beksi;ski 

ДАЛЕЕ

Иво Андрич «Мысль»
http://stihi.ru/2020/10/11/3095