Иво Андрич - Жажда

ЖАЖДА

Алчущим я оставил тебя, в  разгар летней жары,
Хоть манила к себе серебром, та вода из лесного ключа.
Это было давно -
Любой путь для меня с той поры
Солнцем и красотой освещён. Счастье я повстречал.
Сотни животворящих ключей теперь есть у меня в саду,
Но огонь первой жажды никак не оставит меня,
Потому я покоя нигде не найду.

ИВО АНДРИЧ
Перевод Дениса Говзича

И ОРИГИНАЛ

ЖЕЂ

Остадох те жељан, једног летњег дана,
О, сребрна водо, из туђега врела.
То је било давно -
Свака ми је стаза данас обасјана
Сунцем и лепотом. Срећа ме је срела.
Из стотину врела жеђ моја сад пије,
Али мира не нађох нигде, јер ме никад
Ватра прве жеђи оставила није.

Иво Андрић

Художник Андрей Шишкин

ДАЛЕЕ

Френсис Брет Гарт «Судьба»
http://stihi.ru/2020/08/25/8266


Рецензии