***

Лягушонок

Шторм уж прошел и золотом покрылись облака
И западное небо как в кузнечном горне
Расплавленного солнца возвестив его закат
И кто же, где же тот предвестник новый?
На полевой дороге взмокшей от дождя
С спокойным взором устремленным в небо
Уселся лягушонок всматриваясь в даль
Убогое создание пред небесным сводом
О, кто же мне поведает о сущности вещей
То, что сокрыты, хоть не всех, но многих
На солнце уж видны глубины пропастей
И что за безобразье, труд и боль, какие здесь законы?
Культ Августа и Византийские дощечки
Уж ярким цветом зацвели цветы земли
Рим уж погряз в бессовестном бесчинстве -
Изъяны урожая он увидел все в дали.

Пылая в зареве исчезло солнце в никуда
Пурпурным цветом налилась рябиновые листья
Мир в тишине лишь щебетали птички иногда
И дождь уложен зеркалом явил алеющие выси
И лягушонок впал в беспамятство забыв себя а все
И в мертвенной тиши покоя и забвенья
Он позабыл где прыгал и что делал днем
Лишь ясные глаза светились сквозь ночные тени
Ну что теперь сказать? Живое существо    
Мечтавшее когда то о блаженстве мира
Теперь никчемная лягушка и вообще никто            
И небеса теперь не улыбнуться и забыли
Но вот его глаза, хотя на вид ужасный
Являют свет звезды далекой и прекрасной

*********



The Toad
O who shall tell us of the truth of things?
The day was ending blood—red in the West
After a storm. The sun had smelted down
As in a furnace all the clouds to gold.
Upon a cart track by a pool of rain,
Dumbly with calm eyes fixed upon the heavens,
A toad sat thinking. It was wretchedness
That gazed on majesty. Ah, who shall tell
The very truth of things, the hidden law
Of pain and ugliness? Byzantium bred
Growths of Augustuli, Great Rome her crimes,
As Earth breeds flowers, the firmament its suns,
And the toad too his crop of ulcerous sores.
 
The leaves turned purple on the vermeil trees;
The rain lay like a mirror in the ruts;
The dying sun shook his last banners out;
Birds sang in whispers, and the world grew dumb
With the hush of evening and forgetfulness.
Then too the toad forgot himself and all
His daylight shame, as he looked out bright—eyed
Into the sweet face of the coming night.
For who shall tell? He too the accursed one
Dreamt of a blessing. There is not a creature
On whom the infinite heaven hath not smiled
Wildly and tenderly; no thing impure
Monstrous deformed and hideous but he holds
The immensity of the starlight in his eyes.
 
 


Рецензии