Песня - Бранко Милькович

вольный перевод-переложение с сербского
стиха Бранко Мильковича "Поезију ће сви писати"
("Поэзию будут писать все")


       Песня

Мечта - это правда, давно невесомая,
её уж не может проверить никто.
Опять, словно море, поёт незнакомая,
и в ней беспокойства заложен исток.

Восток - это запад от запада. Ложное
движение - самое быстрое здесь.
Поют мудрость птицы моей осторожности.
Цветком между прахом и радостью весть.

Кто сердцем любовь пережить не отважится,
любовники, что катят время назад,
в саду, полном жизни, никак не окажутся,
им запах родной не дано распознать.

И нет здесь земли, верной им до скончания.
У солнца полно неизвестных забот.
И в сердце бывает вдруг солнца стояние -
того речь людская не передаёт.

Слова, что обыденно будут отвергнуты,
вдруг станут стихами, понятными всем.
В них правда присутствовать будет уверенно,
и душ красота в песни выльется с тем.

Кто первым споёт и раскрутит мелодию,
тот песню свою в дар другим передаст.
Несчастных не вижу в творенья свободе я,
и мерзость толпы песни той не создаст.

Кто к песне любви не умеют прислушаться,
те слушают бури с раскатами гроз...
В ком песня свободы так силе научится,
как пели рабы о свободе всерьёз?



         Бранко Миљковић

         Поезију ће сви писати

Сан је давна и заборављена истина
коју више нико не уме да провери
сада туђина пева ко море и забринутост
исток јебзападно од запада лажно кретање је најбрже
сада певају мудрост и птице моје запуштене болести
цвет између пепела и мириса
они који одбијају да преживе љубав
и љубавници који враћају време уназад
врт чије мирисе земља не препознаје
и земља која о остаје верна смрти
јер свет овај сунцу није једина брига
али једнога дана
тамо где је било срце стајаће сунце
и неће бити у људском говору таквих речи
којих ће се песма одрећи
поезију ће сви писати
истина ће присуствовати у свим речима
на местима где је песма најлепша
онај који је први запевао повући ће се
препуштајући песму другима
ја прихватам велику мисао будућих поетика:
један несрећан човек не може бити песник
ја примам на себе осуду пропевале гомиле:
КО НЕ УМЕ ДА СЛУША ПЕСМУ СЛУШАЋЕ ОЛУЈУ
али:
ХОЋЕ ЛИ СЛОБОДА УМЕТИ ДА ПЕВА
КАО ШТО СУ СУЖЊИ ПЕВАЛИ ЊОЈ