Запах гнионицких гор - Марко Ружичич

вольный перевод с сербского
стиха Марко Ружичича
"Мирис гнионичких брда"



       Запах гнионицких гор

Все холмы, нежной болью стомлённые,
храбро держатся, грусть не являют.
Память блёкнет, как сны обречённые.
Мягко снег все дворы застилает.

Но природа за снами готовится
до весны свою дрёму развеять.
Здесь акацией взгорки, как водится,
будут пахнуть весной всё сильнее.

Зажужжат по полям снова резвые
небольшие полезные пчёлы.
Возвратятся в наш край птицы вешние,
нас порадуют песней весёлой.

На деревьях поправят все гнёздышки
и своё в них потомство согреют.
На холмах мне родимой Гнионицы
будут всюду их щебет и трели.



         Марко Ружичић

         Мирис гнионичких брда

Бол болују питоми бријегови,
Храбро стоје, своју чежњу крију,
Успомене блиједе као снови,
Снијег лагано прекрива авлију.

За сан дуги природа се спрема,
До прољећа свој ће санак снити,
Мирисаће брда од багрема,
Кад прољеће земљицу окити.

Весело ће тада зазујати,
По пољима мале, вриједне пчеле,
У наш крај ће опет да се врате,
Јата птица, да нас развеселе.

На дрвећу правеће гнијезда,
И у њима леће птиће своје,
Њихов цвркут свуд ће се орити,
Бријеговима Гнионице моје.