Любовь и вопрос

Любовь и вопрос

В дверь, на закате, путник постучал,
открыл жених.  Не предложив войти,
оглядывал пришельца.  Тот держал
дорожный посох.  И печать пути –
усталость, что умеет говорить
посредством глаз.  Сильнее слов они.
Глаза молили путника впустить.
Вокруг уже угасли все огни.

Жених ступил за двери, говоря:
«Давай с тобой вглядимся в небеса,
какой была вечерняя заря?
Видны ли звёзды?  Тяжела ль роса?
Вот жимолостью устлан тёмный двор
и ягоды синеют, тяжелы.
Вступает зимний ветер в разговор
с состарившейся осенью.  Сколь злы

морозы будут?»  Около огня,
внутри ждала невеста.  Тёплый свет,
какой бывает на исходе дня,
каминный, придавал тревожный цвет
её лицу.  Жених смотрел во тьму,
но видел лишь невесту.  Он мечтал,
что в золотой шкатулке к своему
её приколет сердце.  Он гадал,

проклятия сильней или мольба?
Расчёт иль милосердие, как знать?
Кто на пороге, странник иль судьба?
И можно ль на ночлег его впускать?
Что будет следом, счастье иль беда?
Быть может путник – вестник неудач,
Увы, но никому и никогда
не разгадать грядущего задач…






     Love and a Question
     Robert Frost, 1874 – 1963

      A stranger came to the door at eve,
          And he spoke the bridegroom fair.
     He bore a green-white stick in his hand,
          And, for all burden, care.
     He asked with the eyes more than the lips
          For a shelter for the night,
     And he turned and looked at the road afar
          Without a window light.

     The bridegroom came forth into the porch
          With ‘Let us look at the sky,
     And question what of the night to be,
          Stranger, you and I.’
     The woodbine leaves littered the yard,
          The woodbine berries were blue,
     Autumn, yes, winter was in the wind;
          ‘Stranger, I wish I knew.’

     Within, the bride in the dusk alone
          Bent over the open fire,
     Her face rose-red with the glowing coal
          And the thought of the heart’s desire.

     The bridegroom looked at the weary road,
          Yet saw but her within,
     And wished her heart in a case of gold
          And pinned with a silver pin.

     The bridegroom thought it little to give
          A dole of bread, a purse,
     A heartfelt prayer for the poor of God,
          Or for the rich a curse;

     But whether or not a man was asked
          To mar the love of two
     By harboring woe in the bridal house,
          The bridegroom wished he knew.


Рецензии