Охотник за ароматами - Славко Маджер

вольный перевод с сербского
стиха Славко Маджера "Ловац мириса"



       Охотник за ароматами

Вхожу - не узнаю того, что было.
Тут утром воздух фабрика синила...
Почувствовал: под дедовой рукою
иду я диким краем и судьбою...

Стоит в проёме комнаты открытой
он с парою гусей, что им убиты.
В заплечьи, с окровавленною грудью,
висят они, как встреча с тяжкой сутью.

В пальто светло-коричневом, в чешуйках
от пойманного карпа золотого
стоит он, весь зелёный, тёмный, шумный
от леса и пруда, катая слово.

Полны карманы листьев жёлтых павших.
Пропах травой, рыбацкими сетями.
Чуто'к вина в блужданиях принявши,
он больше пьян закатными цветами.

От солнца радость, от земли в нём сила,
а в волосах не стих залётный ветер.
На дальнем берегу гулял он мило,
в саду фруктовом спал он на рассвете.

Принёс он, как волшебник, издалёка
чудны'е ароматы, запах щедрый.
Он взял их у природы ненароком
и в комнату мою вселил дар ценный.



         Славко Мађер

         Ловац мириса

Уђем, а ја га не препознајем.
У сутон, кад је зрак творница плавила,
само осјећам да је дједова рука била
у крађи дивљим и непроходним крајем.

Стане насред собе с пар убијених гусака
крвавих прса, пребачених преко рамена,
а капут му се љеска
од златних шаранових љусака.

Зелен од бара и трске, таман и шуман од шума,
а џеповима жутог лишћа, мирисан од дубинских мрежа,
пијанији од сумрака и боја него од вина,
радост му је од сунца, од оси тежа.

У косама му се још није утишао вјетар,
расплетен у крошњама воћњака на другој обали
гдје су први мраци сунце нетом заклали.
Свалачи се: капут и кошуља замирисаху.

То маг, чаробњак из даљина,
из дубина у капутима покрада мирисе,
од људи, од вјетра
и уноси их у моју собу.