И вот опять жара 2008

И вот опять
жара с утра,
ветра вопят
совсем
без проку
и нет дождя,
душа моя
буксует
вновь,
попавши
в пробку,
и человек
пропавший - я,
бог хмурит
бровь,
гляжу я робко,
и вот опять
жара
с утра
и мне
не выбрать
в счастье
тропку,
ах, бог,
скажи
за что
жестоко
судьба
карает
вновь
меня
и я буксую
одиноко,
не знаю
гнать
куда
коня?
Я сам себе
уже не рад,
своей судьбе
служу,
как раб,
и вот опять
жара
с утра,
и нет душе
пути назад...


Рецензии