Непогода. Драгана Старчевич

Гроза твоего покаяния
Сечет дождём обещаний.
Небо грохочет,молния свищет,
Утих городской рёв.

Об окно моего пристанища
Бьётся слеза дня.
Невесомые речи твои
Не слышны сейчас для меня.

Ливень наотмашь,крики дождя
довольно людской суеты!
Тишина камнем вниз -
Это конец...будем ли мы...

http://www.stihi.ru/2018/06/30/7600

Драгана Старчевич (автор)

Непогода
Олуја твог покајања
Сипа кишу обећања
Небо грми, муња сева
Утихнула градска врева

О прозоре мога стана
Ударају сузе дана
У ваздуху речи твоје
Ал не чује срце моје

Пљусак шиба, киша виче
Доста људи ваше приче!
Тишина ко камен паде
То је крај и нема даље


Рецензии
Хвала Вам, драга Софија, на одличном преводу! С поштовањем, Драгана

Драгана Старчевич   07.10.2018 18:08     Заявить о нарушении
Пусть непогода останется в прошлом!Счастья Вам!

Софья Измайлова   08.10.2018 01:41   Заявить о нарушении