Ода Русиjи

Кроз прозор назире се слика,
виде се пространства велика,
преливена у дугине боје,
очарала су срце моје.

Тај осећај мира је дало,
чаробно небо плаво,
поврх кога сунце сија
и поручује: „Ово је русија“!

Продуховљеност, радост и срећа
простиру се дуж сваког града,
од Волгограда до Петрограда.
Руске се империје свако сећа.

Са Србијом увек, добра је била,
од Никија, све до Владимира...
Кроз историју била је симбол мира
и звала се руска империја.

Владар милостив, очи пуне сјаја
биле су у тадашсњег цара Николаја.
Радио је пуно, уз помоћ Бог',
како  би спасио свој народ.

Дете, које волело је глумити морнара,
био је Алексеј, син руског цара.
И његове сестре расле су ту,
биле са њим заједно у добру и у злу.

Од издајничке руке Романови биваше убијени,
ал' ти поштени доброчини неће остати у сени.
Тада снага Русије доста је опала,
но после дугих мука, она опет је процвала.

И кад Хитлер насрну тешко је било,
до Паклене Горе, свашта се збило.
Но фашистичко семе успеше да истребе,
па и данас славимо дан руске победе.

... И садашњи владар способан је и фин,
Русију је васкрсао председник Путин.
Ал' прекоокеанска сила претња је свету,
на Валодју пало је да спашава планету.
Без и једног испаљеног метка,
бори се против новог светског поретка.

...кад на небу, изнад широке пруге,
прелију се све боје дуге,
тог трена, кад застане сат
и заврши се овај хладни светски рат,
славиће се још једна велика победа,
Јер Русија постаће престоница света.
Биће то права слава,
кад небо преплави РУСКА застава!