Понекад те се сетим
Само понекад
Изненада, без упозорења
Видим ти косу
На туђој глави
Кроз прозор аутобуса
И знам, то ниси ти
И знам, нисам то више ни ја
И нећемо се више срести
И није било ничега
Више не дрхтим
Залечена успомена спава
Ушушкана у угловима сећања
Пуштам је да насмешена сања
Лепршаве, прозрачне снове
И бдијући над њеним миром
Ја не знам и даље
Сто хиљада пролећа после
Је ли ми лакше бар мало
Кад те понекад видим
Не видећи те више заправо
Београд, 1989.
Понекад
© Copyright: Драгана Старчевич, 2017
Свидетельство о публикации №117122600937
Свидетельство о публикации №117122600937
Рецензии