Нисмо ту
Нисам ту
Не постојим
У димензији твог погледа
Сводим се на нулу
На срушену кулу од песка
Не мари
Навикла сам
На олује
И на тишину
Све боли једном мину
Све се претвори у прашину
Једног јутра
Не видим те
Ниси ту
И ниси жива
Не постојиш
Осим у мојим сећањима
Само си слика
Ја сам те измислила
Онда кад сам тужна била
Не памтим више ни зашто
Све сам заборавила
Београд, 1982.
Свидетельство о публикации №117122210322
Но Ваших чудных слов мелодия
Зовёт нас журавлиным кликом
Славянской общей Родины.
Приезжий2 22.12.2017 22:31 Заявить о нарушении
Сердечно, Драгана
Драгана Старчевич 23.12.2017 21:11 Заявить о нарушении