Шта они знаjу о нама?

Те нежне гугутке што небом лете изнад наших глава
Реци ми, шта оне знају о нама?

И они срећници које срећемо сваког дана
Знаш ли, како сам са њима сама?

У моје срце што стално гледа плаве даљине
Долазе тихо неке тужне рањене птице

Шта да радим с толиким болом кад падне тама
Реци ми, шта било ко зна о нама?

Те твоје очи, велике да приме у себе цео свет
Виде ли како из мојих рана ниче неки сулуди цвет?

И док одсутно дишем и корачам бесмисленим улицама
Схватам да нико баш ништа не зна о нама

С ужасом гледам пролази живот али не видим спас
И гутам сузе, никога, душо моја, није ни брига за нас

Београд, 1982.


Рецензии

С 3 по 5 июля состоится Литературный фестиваль в Этномире. В программе – семинары известных поэтов и писателей, поэтический конкурс, посвященный Году единства народов России, книжная выставкая-ярмарка. Приглашаем принять участие →