Прими ме у наручје своје
Топло и меко
Загрли ме, тамо,
Као неко
За ким моје сузе теку
Нечујне понорнице
Што се уливају у реку
Сакриј ме од светлости,
Тамо,
И моје испране очи без сјаја
Пригрли моје уплашено срце
Прогнано из умишљеног раја
Ћутимо заједно
Неко време
Сами између четири зида
Не дајмо другима да виде
Како нам душа рида
У тренуцима затишја
Када усахне плач
Схватимо
Нешто се у нама кида
Из потаје ме неки
Глас пита
Ко ли ће све те ране да вида
Београд, 1982.
Соба за плач
© Copyright: Драгана Старчевич, 2017
Свидетельство о публикации №117121806070
Свидетельство о публикации №117121806070
Рецензии