Нећу да пишем песме
Нећу да живим у машти
Нећу да од мог бола и туге
Постану стихови ташти
Нећу да једино папир бели
Буде мој саговорник верни
Нећу да његово ћутање и сета
Постану моји пратиоци смерни
Нећу да волим туђинце блиске
Ни оне који су већ волели друге
Оне што не могу волети мене
Ни љубити моје приватне дуге
Нећу да чезнем за љубављу оном
Што ми је нико дати неће
Нећу више да се заносим
Како још има времена до среће
Нећу више допустити срцу
Да тако несмотрено скита
Нећу више да бришем сузе
Али ко мене уопште пита
Београд, 1982.
Ко мене пита
© Copyright: Драгана Старчевич, 2017
Свидетельство о публикации №117121707409
Свидетельство о публикации №117121707409
Рецензии