Мрачни маскенбал

Кочија кроз ноћ креће
Сваки точак се окреће
За себе

Ноћ мрачна
Олуја се спрема
Уморни путник дрема
У фраку и цилиндру

Коњи ржу
Копита звоне
Град тоне у сан

На ивици зоре
Отворило се море
Израњају ка небу виле
У одорама од свиле

Чују се музике звуци
Брод насукан у луци
Опет прави маскенбал
За траву, алге и морски вал

Скупља се отмени свет
Испред катарке сабласног брода
Хладна је и дубока мрачна вода

Али за приступ на забаву
Све то се предаје забораву
Важна је једино ова ноћ
Господа користе своју моћ

Да што пре стигну на дно луке
Да одмах заиграју уз топле звуке
Музике те што земаљска није
Ко ли се иза тих маски крије

Вечито питање
Вечита стрепња
Позната уздрхталост и пометња
Обузимају врле даме
У загрљају руку из таме

У полумарку уз светлост свећа
Помишљају да то је срећа
Да то је игре права чар
Верују у свој посебни дар

У Интуицију, Судбину и шта још не
Како су наивне све даме те
Како се невеште праве

Јер ипак оне добро знају
Шта тама крије у загрљају
Да срећа није испод маске
Да све је лаж, картон, даске

Да ивица је понора то
Брод што трули у мору
Забава морбидна
Забрањен плес
Црно одело и –
Мртвачки лес


Београд, 1982.