Априлска туга

Кога то дозивамо
Неутешно
Очајни због пролећа
У нама и
Априла око нас
Чији бисмо то да
Чујемо глас
Само на час
Само на час
Због кога нам опет
Сузе теку
Зашто је целог јутра
Киша лила
Ко нас поново не воли
Овог априла
Кога бисмо да видимо
Да загрлимо, да је поред нас
Само на час
Само на час
С ким бисмо да пођемо
Незнано куд
У овај обични априлски дан
Коме бисмо да поклонимо
У нама тек рођени сан
Чије бисмо раме
За плакање хтели
У нама су опет процветали
Неки пупољци бели
Чије би нам срце
Утеху дало
Само мало
Само мало

Београд, 1982.


Рецензии