Куда то водиш путнике слепе
Што тешко да знају ко си
А верују да си у њиховој власти
И да познају твоје очи
Куда то бежиш са њима од њих
Што мисле да следите исти пут
Да се радујеш јер ћутиш
Погледа упереног у жути круг
Ви бисте да некуда стигнете скупа
Да, негде ћете свакако доћи
И твоје тело биће са њима
Ал ум је дезертер у ноћи
Ти би да путовању не дође крај
Да вожња бескрајно тече
Јер кад станете почиње стварност
Срце да нагриза и пече
Ваше су очи разних боја
Никада не видите исте ствари
Твој поглед путује кроз време и неба
Дотиче све, ништа не квари
Они верују да си са њима
А ти никада не беше даље
Можда ће открити овог лета
У твоме гласу један тон мање
Београд, 1982.
Слепи путници
© Copyright: Драгана Старчевич, 2017
Свидетельство о публикации №117121100530
Свидетельство о публикации №117121100530
Рецензии