Јесен је дошла
А ти си и даље са мном, трешњо,
Сунце нам окреће леђа, полако,
Одлази да прича бајке другом свету
Ти и ја живимо од врелог огња
Који си отела лету
Кише су стигле
А ти ме и даље грејеш, трешњо,
Они којима веровах одлазе далеко
Ти и ја, птице зачуђене, остасмо овде
Гледамо како у небу нестаје
Сада већ туђе јато
Мрачно је
А ти си и даље пламен, трешњо,
И светлост у моме срцу што куца
Округло, црвено, пуно сете и бола
У души што постала је твоја
Треперава и гола
Хладно је
А ти ме и даље љубиш, трешњо,
Уснама од жарког лета и соли
Корена пуштеног у моме телу, растеш
На мојим погледима разлиставаш своје боли
Смешно је
Што те толико волим, трешњо,
И што та љубав неће да ме прође
Знам добро, заувек ће кроз живот да ме прати
Твој облик црвеног сунца залутао у воће
Београд, 1982.
Нас две
© Copyright: Драгана Старчевич, 2017
Свидетельство о публикации №117120811801
Свидетельство о публикации №117120811801
Рецензии