Римска идила

Развалине једног доба
Камење цивилизације
Отворена уста вечног гроба
Ђубриште нове нације

То је Рим
Блатњаво предграђе света
Суморна улица у сумрак
Историји запаљена свећа

Невешто пришивена закрпа
Вулгарна наспрам патине времена
Беда је друго име овог града
Сатрулог на сунцу Средоземља

Куће са којих се љушти боја
Мусави, јефтини ресторани
Келнер што кусур заборавља да врати
И бол због неба које пати

Прашина пада тешко се спава
Крај вашег прозора туђа глава
У двориштима Ватикана
Анђели линчују неверног брата

У овом леглу погане наде
Зора као да не зна да сване
Главате наказе, болесна деца
Цере се љубећи ноге свог свеца

Свињски репови божјих слугу лебде
У хармонији небеских сфера
Хоризонт се у смраду гуши
У грлу ми се скупља
Бљутави укус римске пустоши

Окрећем леђа, одлазим, журим
Згађена призором урбаног леша
За мном остају смех хијена
И звуци звона са Светог Петра...


Београд, 1984.