Мали принц

Руменило
Незнаног јутра
Неизвесност следећег сутра
Верујем још постоје
Покаткад, понегде
Зачујем кикот
Вечери снених
Тихо роптање
Поднева врелих
Небеса недохватна
Плаво се радују
Космичком бескрају
Тупа лика
На рубу јаве
Морске траве
Плету котарице
Од стабљика снова
За пингвине
За делфине
Што морем ходе
А роде
Кљунова пободених у земљу
Ногу у зраку
Јецају тихо у мраку
Поломљен компас
Казаљка стала
Нестале стране света
Надомак дана
Насукани у плићаку
Чамци дрхте
Грозница ноћи
Шета по плажи
Под плаштом носи
Гомилу лажи
За наивне и неискусне
За препаметне и надобудне
Плодове мора
Стврднула се кора
Њихових срца
Напукли свод
Сакате звезде
Прљави месец
Хладне планете
Ишамараше једно дете
Великих очију
Великог срца
Руку пуних шарених лажа
Што вероваше да је та плажа
Да је то море, небо, та ноћ
Чаролија створена баш за њега
У тај час, у тај трен
Јер после ничега, после свега
Опет је био сам
Напуштен
Од целог света
Од неба, звезда и планета
Један
Непаран
Уплакан
Ништаван
Мали принц

Београд, 1981.