Твоjе очи

Тај поглед што продире
Бешумно до накрај мога срца
Те дивне очи које га воде
Знају тако добро пут до моје душе
И како да се са њом опходе

А нису ту раније никада биле
Можда су ме упознале у сну
Желећи да ме учине својом
Кренуле ка суштине моје дну

Те очи упитне, благе и снене
Озбиљне, тихе и бајне
Отвориле су сва врата у мени
Размрсиле све моје тајне

Блиске ми беху од првог часа
Душу у њима препознах сродну
Ништа не могах да сакријем
Пружих им сву равницу плодну

Испуниле су ме до граница среће
Преплавиле су туге газ
Пружиле своју душу на длану
Уздрхталу ко ветроказ

Те топле очи меке ко облак
Тај осмех што личи на лепоту
Освојиле су све моје и у мени
Подариле ми неизмерну доброту

Ах, те очи других људи!
Те очи туђе а ипак наше
Како нас вежу за сва времена
И како наше срце влаже

Те очи, сведоци времена и дана
Судије наше, по нашој вољи
Узрок свих успеха и остварења
Једини путоказ вредан помена

Шта можемо за узврат да им дамо?
И да ли од нас нешто желе?
Да ли би ишта било довољно добро?
Да ли би можда нас саме хтеле?

Само зато што смо то ми
Што у нама виде своју слику
Знајући да ће увек да живе
Вечно да сјаје у нашем лику.   

Београд, 1982.