Моjе богатство

Све моје биљке, све моје срне
Имају очи дубоке и црне
Снене од ветра, сунце и неба
Топле ко мрвице насушног хлеба

Све моје биљке, све моје срне
Дрхте на ветру као врбе
Ослушкују гласове из даљина
Збуњене усред рајских тишина

Све моје биљке, све моје срне
Уздрхте кад светлост почне да трне
Не знају шта ће, куда да крену
У чијем наручју могу трену

Све моје биљке, све моје срне
имају очи дубоке и црне
У моме срцу расту и трају
какве му само радости дају!


Београд, 25.5.1982.


Рецензии