Милета Якшич. Расставанье

Rastanak

Na rastanku njena mila ruka
sa uzdahom spomen mi je dala,
pozna cveca dva uvela struka
sto je krisom u basti uzbrala.

Jako vetar kad leto precveta
nebom pocu jesenji oblaci,
s zuta grma, sa gola drveta
mrtav listakna prag nam dobaci.

Mileta Jaksic


Расставанье

Расставаясь на исходе лета,
ты со вздохом молча подала
раннецвета два сухих букета,
что в саду украдкой собрала.

Подала— и не простилась даже,
отчего? Как знать, помилуй Бог.
Порознь нам с тех пор обоим так же
осень листья мечет на порог.

перевод с сербского Терджимана Кырымлы


Рецензии

С 3 по 5 июля состоится Литературный фестиваль в Этномире. В программе – семинары известных поэтов и писателей, поэтический конкурс, посвященный Году единства народов России, книжная выставкая-ярмарка. Приглашаем принять участие →