Вероника Андер
Моји пријатељи
Моји пријатељи су отишли.
Мојих пријатеља одавно нема.
Но… Шта то говорим!
Пођох њима у рану зору –
У сам освит они се спуштају,
И – у неком спорењу, с неким тамо,
Једу бисквите и вино пију,
Као што су пре 30, пре 200,
Као што ће после 500 лета…
Да… Зашто ово говорим!
Док је света и века,
Пријатељи ми неће недостајати.
Препев: Веселинка Стојковић
Мои друзья
Вероника Андер
Моих друзей простыл и след.
Моих друзей давно уж нет.
А впрочем... Что я говорю!
Я поднимаюсь к ним в зарю -
Они спускаются в рассвет,
И с кем-то спорю, с кем-то нет,
Бисквиты ем и вина пью,
Как 30, 200 лет назад
Или 500 вперёд пройдёт...
А впрочем... что я говорю!
Пока воюет белый свет,
В друзьях мне недостатка нет.
http://www.stihi.ru/2017/03/27/10127
Фотографија: Веселинка Стојковић
Моjи приjательи. Вероника Андер
© Copyright: Веселинка Стойкович, 2017
Свидетельство о публикации №117051303047
Свидетельство о публикации №117051303047
Рецензии