Сазвеждье Лепоте. Борис Гатауллин

Борис Гатауллин
Сазвежђе Лепоте

          У овом часу наши пријатељи су гости у Сазвежђу Лепоте.
          Под златном сунчевом светлошћу врвио је шумски травњак од живота у свом неисцрпном богатству. Зелена трава нежно им је миловала ноге, сребрни поток је жуборио и искрио се, ширећи свежину из свог богатог хладног кључа. Невероватне боје лептирова пресијавале су се у нијансама на лелујавом поветарцу.
          И над свом том красотом владао је вечни мир. 
 
          ***
          Често очараност савршенством које
          твори природа и радост која долази
          од тог савршенства зовемо Богом.


Созвездие Красоты
Борис Гатауллин

     В этот раз наши друзья направились в гости к созвездию Красоты.
На залитой солнечным светом лесной лужайке кипела жизнь в своём неисчерпаемом многообразии. Зелёные травинки нежно ласкались к их ногам, серебряный ручеёк звенел и переливался, наполненный прохладою своих ключевых вод. Бабочки удивительных расцветок купались в лёгких потоках свежего ветерка.
    И над всей этой природной красотой царствовал вечный покой.

***
    Иногда поражаешься тому совершенству,
  с которым творит природа и радость от этого
     совершенства люди и назвали Богом.

http://www.proza.ru/2017/01/29/126


Фотографија: Веселинка Стојковић