Андриjа

Веселинка Стојковић

Андрија
               
Мој друг Андрија
          Права је памтија –
Све зна, све уме, 
И у песме се разуме.

Математички кад је час,
         Све стави на тас –
Не стигнеш да се окренеш,
Чудиш се и бленеш.

Његова фискултура
         Права је бура-ура –
Трчи, дрибла, баца у кош,
Као какав озбиљош.

И компјутер му справа знана,
         Ту му нема, нема равна –
Све трке, све збрке
Реши-одреши без фрке.

Аутомобили су му хоби фини,
Мерцедеси, тојоте, ламборђини –
         Фела их је разних, много,
Бира их и чува строго.

Ни девојчице му нису мана,
Смеше му се Милица и Ана –
         Богме, и Нада га вреба,
А и моја комшиница Беба.

Андрија је другар прави,
Воле га велики и мали –
         Све зна, све уме,
И у песме се разуме.


(За твоју срећу)

Слика: Весна Маринковић Станковић, Портрети


Рецензии