Узеhемо се за руке

1.
Узећемо се за руке
Чула
Чула сам
Разумела
Најбрујније и најјасније крај
Што се заустављао на хоризонту

На овом вису чека нас искушење
И
Биће тешко

Очи су гледале ме
Блиставо топле
Блиставо сјајне

Свитало је
Студентска соба била је празна
И хладна

2.
Журила
Трчала готово сам
Виолина
Виолина водила ме

Тргла сам се
Широким телом склањао си Простор
Време

Лепа си данас
Увек
Волим Твоју обојену мисао

Изложба отварала се
Девојка и виолина
Савршено пристајале
Једна уз другу су

3.
Сенке лабудова играле су у води Јутарњој
Сунце Небо бојило је
Воде слушала ја сам
Чула сам
Твој глас је дозивао
Лице се моје осмехнуло
Позив таласа пречула сам

Глас Твој лутао
Лутао је

Руке
Руке сам пружила
Позив таласа пречула сам
Чула сам
Глас Твој мене је тражио

Уронила између таласа сам

4.
На броду био си Ти
У Свету запутио си се Гору
По Гранчицу Маслине
Сапутник Твој Анђео Бели био је

Ваздух
На зору мирисао је
На руке пружене
Неба боју
Осмехнуту срећу

5.
У хладу платана косе сам своје плела

Сунце јој је у коси
Месец
Звезде

Могу ли прамен овај да додирнем
Пусти је по раменима
Ветру

6.
Сплитала
Чежње сам
У венац уплитала
Различак
Који поклонио си ми

Мирисао
На поља је
Под платаном
Уздисао

Сунце
Вечери сваке
На починак
Испраћала сам

7.
Атоску причу си ми обећао
Чим ми случај дозове сећање рекао си

Гранчица Маслине
Пратила изласке је моје
Меко увијена у најсветлији прамен
Косе моје
Изнад слепоочница
Књижевне вечери
Изложбе
Концерте

Мир Далеких Гора у коси носила сам
Као круну

8.
Моцарт
Продужио се
У речи звук

Пред платном
Ужареним
Сунца залазећег
Додирнули
Додир смо
Моцарта
Тишине
Речи

9.
Давних векова пре
Отац и Син*
И Дух Свети
Сунчану
Обиђоше земљу
И Хиландар
Подигоше

Дар Високи
Отечеству своме

10.
Александра име је моје
Моцарт љубав

Идем у трећи гимназије
Волим

11.
Јутро нас је
У броду поздравило

Мора
И копна обале
Волеле су се

Нежност препознатљивост
Слика је њених

Обавијала
Вода је
Шуштава
Кљун брода
У косу
Уплитао
Свеж се дах
Светодах

12.
Однекуда
Била си ту
У Белом
У Плавом

Љиљане
У косе уплетене
Доносила си

Различак
Поља Наша

Смешила си се
Лахорна

13.
Глас допирао није сапутников
Манастир патио дана је тих
Ред ствари пореметио се
Царица Јелена*

Дивни Хиландарaц тај
Миром
Дрхтавим
Занос
Пратио је мој

14.
Лаку ноћ
Лаку ноћ Александра

(Маргарете)

Фотографија: Веселинка Стојковић

*Велики српски жупан Стефан Немања, у монаштву Симеон, и син му Растко – Сава Немањић, подигли су манастир Хиландар у Светој Гори, крајем XII века, на полуострву Атосу у Грчкој.
*Јелена, бугарска принцеза, удата за цара Душана, XIV век, боравила са својим мужем и сином Урошем на Светој Гори коју могу да посећују само мушкарци.