Волим те, земльо моja

Веселинка Стојковић

Волим те, земљо моја

Волим те, земљо моја,
Равнице када твоје друм ми буду,
Пшеница бела када уплави,
Кукурузи када узрасту,
Трава са лептировима када се јави,
Волим те, земљо моја,
Повртњаци када твоји отежају бујни,
Кошница када медом се труни,
Ветрови у трубе када уђу,
Када све се, све се круни.

Волим те, земљо моја,
Тополе и врбаци када зашуморе,
Када сунце зором се јавља,
Када све се, све усправља.

Волим те, земљо моја,
Од лепоте
Стазе цветне када се топе,
Када кише летње те шкропе,
Млада када бујаш,
Тада знам да си жива,
Да си ту.
               
Волим те, земљо моја,
Брда када твоја друм ми буду,
Бела стада путоказ када оку су мом,
Тада,
Тада, земљо моја,
Знам да си жива,
Да си ту.

Волим те, земљо моја,
Воде када твоје друм ми буду,
Небо сјајно када се огледа,
Тада,
Тада, земљо моја,
Знам да си жива,
Да си ту.

Волим те, земљо моја,
Песме када твоје жаром се чују,
Када јеле,
Храшћа када одјекују,
Тада, земљо моја,
Знам да си жива, 
Знам да си ту.
               
Волим те, земљо моја,
Када снегови те населе,
Када птице те веселе,
Када јабуке се румене,
Месечеве и сунчеве када су мене,
Када све расте,
И када све нестаје.

Волим те, земљо моја,
Твоје су моје зене,
Све је од тебе,
Од мене,
Од поја до спокоја,
Волим те,
Волим, земљо моја.

(Патриотска лирика, За твоју срећу 2)

Фотографија: Веселинка Стојковић