Томас Эллиот - Полые люди

Мы пусты
И мы набиты
Все вместе склонены
Наши головы полны соломой, и увы!
Сухие наши голоса,
Когда вместе шепчем мы
Так бесцельны и неслышны,
Словно ветер в пожухлой траве
Или лапа крысья на битом стекле
В нашем сухом погребке

Форма без формы, бесцветная тень,
Параличная сила, жест без движенья;

Тех, кто пересек
Смерти царствие иное с очами открытыми
Ты нас помяни - если совсем уж - не потеряны
Души неистовы, но только лишь
Полым людям подобно
набитым.

Глаза, что не отважусь в снах я повстречать
В королевстве смерти грезном
Не появляются:
Там, где есть глаза
И солнца свет на столпе надломленном
Там колышется дерево
И есть поющие
В ветре голоса
Что боле далеки и торжественны,
Нежели звезда, что гаснет.

Разреши мне ближе не быть
В королевстве смерти грезном
Также дозволь носить мне
Маскировку нарочную
Китель крысиный, воронью кожу, шесты скрещенные
В поле
Ведя себя, как и ветер ведет себя самое
Не ближе -

Не эта последняя встреча
В сумеречном королевстве

Это - мертвая земля
Земля кактусная
Изваяния каменные здесь
Воздвигаемы, емлют они
Мертвых рук мольбы
Под мерцанием погасшей звезды.

Сходно ли это
В смерти ином королевстве
Пробуждаясь одни
В часы, когда мы с нежностью дрожим
Уст, целовавших бы,
Форму, что молится разбитому камню.

Не здесь глаза
Здесь глаз и вовсе нет
В долине умирающих звезд
В этой полой долине
Наших утраченных царств сокрушенная челюсть

В конце встречающихся мест
Мы ощупью вместе
И избегаем речи
Мы собраны на пляже распухшей реки

Незряч, если только
Глаза вновь не возникнут
Словно непреходящая звезда
Многолистая роза
Смерти сумеречного королевства
Лишь пустых людей надежда.

Вот и мы вкруг груш колючих
Груш колючих
Груш колючих
В пять часов поутру.

Меж идеей
И тем, что действительно
Меж движеньем
И действом
Тень пролегает
Ибо Твое царствие есть

Меж зачатием
И рождением
Меж эмоцией
И ответом
Пролегает Тень
Жизнь очень долга

Между желанием
И спазмом
Между силой
И существованием
Между сущностью
И спадом
Тень пролегает

Ибо Твое царствие есть

Вот как кончается мир
Вот как кончается мир
Вот как кончается мир
Не взрывом, но визгом щенячьим.

We are the hollow men
We are the stuffed men
Leaning together
Headpiece filled with straw. Alas!
Our dried voices, when
We whisper together
Are quiet and meaningless
As wind in dry grass
Or rats' feet over broken glass
In our dry cellar

Shape without form, shade without colour,
Paralysed force, gesture without motion;

Those who have crossed
With direct eyes, to death's other Kingdom
Remember us—if at all—not as lost
Violent souls, but only
As the hollow men
The stuffed men.

II
Eyes I dare not meet in dreams
In death's dream kingdom
These do not appear:
There, the eyes are
Sunlight on a broken column
There, is a tree swinging
And voices are
In the wind's singing
More distant and more solemn
Than a fading star.

Let me be no nearer
In death's dream kingdom
Let me also wear
Such deliberate disguises
Rat's coat, crowskin, crossed staves
In a field
Behaving as the wind behaves
No nearer—

Not that final meeting
In the twilight kingdom

III
This is the dead land
This is cactus land
Here the stone images
Are raised, here they receive
The supplication of a dead man's hand
Under the twinkle of a fading star.

Is it like this
In death's other kingdom
Waking alone
At the hour when we are
Trembling with tenderness
Lips that would kiss
Form prayers to broken stone.

IV
The eyes are not here
There are no eyes here
In this valley of dying stars
In this hollow valley
This broken jaw of our lost kingdoms

In this last of meeting places
We grope together
And avoid speech
Gathered on this beach of the tumid river

Sightless, unless
The eyes reappear
As the perpetual star
Multifoliate rose
Of death's twilight kingdom
The hope only
Of empty men.

V
Here we go round the prickly pear
Prickly pear prickly pear
Here we go round the prickly pear
At five o'clock in the morning.

Between the idea
And the reality
Between the motion
And the act
Falls the Shadow
For Thine is the Kingdom

Between the conception
And the creation
Between the emotion
And the response
Falls the Shadow
Life is very long

Between the desire
And the spasm
Between the potency
And the existence
Between the essence
And the descent
Falls the Shadow
For Thine is the Kingdom

For Thine is
Life is
For Thine is the

This is the way the world ends
This is the way the world ends
This is the way the world ends
Not with a bang but a whimper.


Рецензии
Замечательно! Редкое (редкостное даже) для меня последнее время удовольствие от чтения.
Разлюбляю я поэзию стремительно... а тут...))
Вообще у Эллиота есть сильнейшие вещи. Один стих я как-то приметил, но потерял, позабыл изрядно и не могу никак найти. Про воду и нимф её населяющих...

P.S.
"Воздвигаемы, емлют они" - внемлют, наверное, там должно быть...

Вячеслав Карижинский   03.06.2018 05:32     Заявить о нарушении
Фух, давно не заходил сюда) Это вообще самый-самый перевод, который я сделал. Рад, что пришлось

Даниил Гергель   22.06.2018 23:35   Заявить о нарушении
На это произведение написаны 4 рецензии, здесь отображается последняя, остальные - в полном списке.