Всё вернётся на круги своя

Радосав Стоянович
(перевод с сербского)
 

В конце концов
всё вернётся на круги своя. 

Вода — в желоба,
дождь — в поддоны,   
ветер — в крынку,
молния — в овчинку,
земля — в оползни,
глина — на гончарный круг.

Только ты, любовь моя незримая, 
останешься развеянной,
рассыпанной,
распорошенной

лепестками мать-и-мачехи,
лёгкими снежинками напоминаний,
шелушинками лунного света 

и не сможешь собраться, 
как вода, как дождь, 
как молния, как глина 
на гончарном круге.

Потому что мы и не ведаем об иных кругах,
где кристаллизуется твоё отсутствие…



Радосав Стояновић

СВЕ ЋЕ ДОЋИ НА СВОЈЕ МЕСТО

Коначно
Cве ће доћи на своје место
Вода у корубе, киша у олуке,
Ветар у заструге, муња у кожухе,
Земља у усове, глина у калупе.
Само ти ћеш, љубави моја невидљива,
Остати разбацана, развејана, распршена,
У латице матичњака,
У танке пахуље присећања
У плеву месечине.
И не даш се сабрати
Као вода, као киша,
Као муња, као глина,
У постојеће облике
Јер за друге облике и не знамо
У којима се твоје одсуство кристалише.