Ко дну идём...

Ко дну идём,
окутавшись в туман...
Уже видать,
небесную лазурь.

Ведь, нам - Судьбой,
хранитель вечный дан -
Нежданных бед,
напастей. Через дурь.

.04:27


Рецензии