На ум ни строчки...

Пришла весна:
Набухли почки,
Душа пьяна,
На ум ни строчки...
Лежит-дрожит перо в руке
И песню рвется написать,
Но, голову склоня к земле,
Опять шепчу: "Твою же мать..."


Рецензии