Спавај и ти, чедо. Усни.
Шума спава. Уснуле и звери.
Не чују се птице. Дању певаху песмице.
Дрвеће и трава утонуше у сан свој,
Не шуми лишће у ноћи тој.
Крај реке на високој иви,
Усред густих грана,
Снива уморни, разиграни,
Славуј распевани.
Месец сија са свих страна,
Јазавац под јелком у сну живи,
А над њим, ка крошњи ближе,
Веверицу у дупљи санак стиже.
Испод жбуња зечеви спавају –
Уши им се у сну померају.
А две риђе лисичице,
Те лукаве сестричице,
Под реп маме завукле се,
Нос покривши, у сне увукле се.
На старом пању спавају зечеви.
А у пласту сена сањају мишеви.
Чврсто спавају, покрили окице,
Снивају своје лепе бајкице.
Спавај и ти, чедо. Усни...
И тебе ће походити сни.
Превод
Снежана Дабић,
Београд, Србија
Успаванка
© Copyright: Марианна Бор-Паздникова, 2012
Свидетельство о публикации №112121901400
Свидетельство о публикации №112121901400
Рецензии
