Ядвига на красной кушетке среди лилий Yadwigha, on

 
     (Cекстина для таможенника)


 Ядвига, поборники реализма не понимали- как ты
 Лежишь на барочной кушетке, красным
 Bельветом обитой, где тебя окружают цветы
 Вроде лилий, в форме сердца листва зеленая.
 В тропиках, под пристальным взглядом луны,
 Под незапертых тигров недреманным глазом.

 Невероятным размером лилий и этим тигриным глазом
 Постоянно критики возмущались - хотелось им, чтоб ты
 Выбрала наконец-то из двух миров: без луны
 Среди пристойности брик-о-брака, на кушетке красной,
 В интерьере модном- или в сиянье лунном средь зелени
 Джунглей, где царят некультивированные суперцветы.

 Их бы воля, прикрыли бы тело твое, белей, чем обрамляющие цветы,
 Убрали б тигров, укрощенных твоим черным глазом,
 Листья и лилии уплощили бы до обивки зеленой
 Или до цветочного узора на обоях, которые заслонила б ты,-
 Но кушетка упорно стоит, на зеленом красная,
 И желтизна шелковой ширмы не скрывает луны.

 И змеи, и заклинатель, и округлость луны,
 И райские птицы, и тигры, и цветы
 Померкли в сравнении с красным
 Цветом, отмеченным прозаическим глазом.
 Вот почему Руссо, объясняя, как попала ты
 На кушетку, оттененную пятьюдесятью оттенками зеленого,

 Описал, как под звуки флейты, в зеленом
 С кистями будуаре, под эгидой полной луны
 В полудреме увидела ты,
 Как яркие лилии, лунные цветы,
 В берилловых джунглях под лунным глазом
 Кивали головками в лепестках тебе, на кушетке красной.

 Приятелю же он признался, что просто не мог оторваться от красного,
 И, пока критики, восхищаясь, считали оттенки зеленого,
 Руссо устроил пир для собственного глаза,
 Отвлекая рассказами про причуды луны,
 Приглашая полюбоваться на заклинателя и огромные цветы,
 Рассказывая, как сюда попали и кушетка, и ты.

 Ядвига, позируй вечно, здесь царят красный цвет и ты.
 Глаз все не насытится сочно-красным, пирует под взором луны
 В море зелени, где тебя окружают цветы.

 _Перевела Г.

 Yadwigha, on a Red Couch, Among Lillies

 A Sestina for the Dounier

 Yadwigha, the literalists once wondered how you
 Came to be lying on this baroque couch
 Upholstered in red velvet, under the eye
 Of uncaged tigers and a tropical moon,
 Set in intricate wilderness of green
 Heart-shaped leaves, like catalpa leaves, and lilies

 Of monstrous size, like no well-bred lilies
 It seems the consistent critics wanted you
 To choose between your world of jungle green
 And the fashionable monde of the red couch
 With its prim bric-Ё¤-brac, without a moon
 To turn you luminous, without the eye

 Of tigers to be stilled by your dark eye
 And body whiter than its frill of lilies:
 They'd have had yellow silk screening the moon,
 Leaves and lilies flattened to paper behind you
 Or, at most, to a mille-fleurs tapestry. But the couch
 Stood stubborn in its jungle: red against green,

 Red against fifty variants of green,
 The couch glared out at the prosaic eye.
 So Rousseau, to explain why the red couch
 Persisted in the picture with the lilies,
 Tigers, snakes, and the snakecharmer and you,
 And birds of paradise, and the round moon,

 Described how you fell dreaming at full of moon
 On a red velvet couch within your green-
 Tessellated boudoir. Hearing flutes, you
 Dreamed yourself away in the moon's eye
 To a beryl jungle, and dreamed that bright moon-lilies
 Nodded their petaled heads around your couch.

 And that, Rousseau told the critics, was why the couch
 Accompanied you. So they nodded at the couch with the moon
 And the snakecharmer's song and the gigantic lilies,
 Marvelingly numbered the many shades of green.
 But to a friend, in private, Rousseau confessed his eye
 So possessed by the glowing red of the couch which you,

 Yadwigha, pose on, that he put you on the couch
 To feed his eye with red, such red! under the moon,
 In the midst of all that green and those great lilies!

 Sylvia Plath
 27 March 1958


Рецензии