Породица

Моја мала маца породицу има.
Срећна је, ја видим, када је са њима.

И моје кученце породицу има.
Воли маму, тату, и шета са њима.

И цветићи шарени весело се њишу,
Привијају главице, истим срцем дишу.

Имам и ја свога тату.
Имам и ја своју маму.
Имам и ја свога бату.

Ја сам мала мезимица.
Сви ме воле, грле, пазе.
Сви заједно сањамо
 исте
светле, плаве стазе.


Ала је леп овај свет,
Ала је леп сваки цвет,
Ала је лепа моја мама,
Ала је леп мој тата!
Ала смо лепи ми,
Цветићи њихови!

Ми смо научени на хармонију и ред.
Ми смо усмерени на књигу и рад.
Свако словце, свако знање, радост су нам сад.
И живот је за нас прави, слатки мед!

(Снежана Дабић - Белград)


Семья

Малюсенькая  моя кошечка  семью имеет и она
Счастлива когда все вместе, когда  не одна.
 
И собачонка моя семью имеет, она
Любит маму, папу, с ними не одна.

Цветочки  весело качаются, колышут,
Склоняются головками, одним сердцем дышат.

Имею я папу.
Имею я маму.
Имею я брата.

Я девочка любимица,
Я девочка счастливица –
Все меня любят, обо мне заботятся!

Все вместе мечтаем
О светлом пути.
Во сне одно видим –
С пути не сойти…

Как прекрасен этот Свет,
Как прекрасен весенний цвет,
Как прекрасна моя мама,
Как прекрасен мой папа!
Как прекрасны  все мы –
Их жизни  Цветы!

Мы все научены гармонии, порядку.
Мы все усмирены на книгу и труд.
Всякое слово, всякое знание
Нам радость дают.
И жизнь для нас подлинно-сладкий мёд.