Шта осећа песник
Кад у Косовско свитање уђе?
Не светлост..., већ мрак и таму душе туђе.
Он чује молбу Господа, - пиши...
Плачу мајке,
И плачу деца...
Песма с' не разлеже.
Горчина их стеже.
Као што црни гавран крило развија
Тако се и црни облак надвија...
За покој душа ко ће се помолити?
Ко ће у себи наћи снагу силнога
За душмана да се помоли, за немоћнога,
Духом слабога, вером тамнога?
- Призови , Господе, недостојнога...
Шта осећа народ
Испод насилничких стега?
Клечећи пред олтаром –
Моли Господа да не заборави на њега.
* Препевала Снежана Дабић
Косово
© Copyright: Марианна Бор-Паздникова, 2012
Свидетельство о публикации №112111409154
Свидетельство о публикации №112111409154
Рецензии