Нарциссы. Уильям Вордсворт. Daffodils

Я одиноким облаком витал,
Долины и холмы минуя,
Когда глазам моим предстал
Ковер нарциссов, золотом ликуя.
У озера, в плену деревьев тени,
Волнуясь в танце ветра дуновения.

Сияя, будто звезды, вечно
Мерцают на Дороге Млечной,
Простерлись нитью бесконечной
Вдоль берега, поросшем тиной,
Необозримой паутиной:
Я взглядом их одним поймал,
И живо ветер их бутонами играл.

И подле них там волны танцевали,
Что в ликовании бутонам проиграли:
Поэт не мог печалиться меж сей
Компании столь радостных друзей.
Я, зачарованный, смотрел,
Пока вдруг не был озарен
Каким я видом овладел,
Каким богатством одарен.

И ныне, часто перед сном,
Будь грустен я, иль отрешен,
Но взор мой внутренний видением обольщен,
И несказанно счастлив в одиночестве своем.
И так, душа моя в восторге здесь ликует,
И с желтыми нарциссами танцует...
          2009

   'Daffodils'
     a poem
by William Wordsworth

I wandered lonely as a cloud
That floats on high o'er vales and hills,
When all at once I saw a crowd,
A host, of golden daffodils;
Beside the lake, beneath the trees,
Fluttering and dancing in the breeze.

Continuous as the stars that shine
And twinkle on the milky way,
They stretched in never-ending line
Along the margin of a bay:
Ten thousand saw I at a glance,
Tossing their heads in sprightly dance.

The waves beside them danced, but they
Out-did the sparkling leaves in glee;
A poet could not be but gay,
In such a jocund company!
I gazed—and gazed—but little thought
What wealth the show to me had brought:

For oft, when on my couch I lie
In vacant or in pensive mood,
They flash upon that inward eye
Which is the bliss of solitude;
And then my heart with pleasure fills,
And dances with the daffodils.

 


Рецензии
Очень красиво. С уважением. Илья

Илья Гуревич 2   17.05.2013 01:32     Заявить о нарушении
На это произведение написаны 2 рецензии, здесь отображается последняя, остальные - в полном списке.