Vlaska sreca
prepev na srpski - Andre Gaso
"Не могу да се сетим како се на влашком каже «срећа»!
Изгледа да и не постоји ова реч, јер никада нисмо били
срећни....”
(из разговора са младим Влахом)
Заборављена је реч златна,
Реч срећа младога Влаха...
Где неста ова реч, где неста “ворба” ?
Нема је на “Гуглу”, у речима “Wordа”.
Не беше влашког Вука и Ожегова,*
Да запише све те речи и красна слова.
А што записати нешто земаљско,
Словима, чија је позната творба,
ионако, реч је мала , реч убога.
Јер - Бог беше Реч и Реч би у Бога !
Шумом корача Влах, озареног лица,
Сретоше га “лупу” - вук и “пасареа” – птица.
Ослушну цвркут и режање,
Њихових језика умилно значење.
Ухвати га лагани сан, у хладу бора.
И сања Влах, не речи, ни слова,
Већ, како се отвори над њим небо,“ћеру”
И просу се светлост Божанска.
Издигну се храм у шуми, над гором,
Анђео Божји запева с хором,
К’о планински потоци к’ њему,
Потекоше плаштови црни, у трену.
Осташе празне уске гробнице,
Несташе крваве границе,
Сијајућ’ јаче од леда и челика.
Васкрснуше из мртвих хиљаде ратника.
Пастири, деца, жене...
Сви се окупише, слушајућ’ речи благословене.
И зачуше се речи у хору:
“драгосте, мареција ши дору”.
И ако беше пусто, тамно и болно,
Среће ће сигурно бити. И “нарок” неоспорно!
И народ! Он ће за свагда бити,
Јер Влах ће се пробудити!
* Ожегов Сергеj — руски научник, коjи саставио jе «Речник руског језика»
Свидетельство о публикации №112020200491