Размауляй са мной...
Срэбны свет у начным вакне.
Ты мяне, як дзiця хвалюеш
I завеш да сябе у сне.
Размауляй праз вятры i слоту,
I заблытаны у лiсцi дым.
Можа, ты супакоiш самоту,
Што жыве зараз у сэрцы маiм.
Калi не – на цябе не крыудую.
Толькi ты размауляй, не маучы.
Гавары, што мяне уратуеш
У гэтай цемнай пустэльнай начы.
лiстапад 2000 года (Наваполацк)
Свидетельство о публикации №109051302433