Жди меня, Родина...
Геннадий Полежанкин
http://stihi.ru/2017/03/13/11470
Не носил я джинсы Левис
И на обувь фирмы Батя
Не пристала грязь, а сервис -
Мамин, это уже счастье.
По Ирбиту в школьной форме
На уроки шёл. В деревне
Знал, что нас земля прокормит
И что труд - моё спасенье.
В тишине библиотеки
Путешествовал по свету.
В Ледовитый наши реки
Дотекли, с сирени ветвью...
Нет, не в джинсах наша воля,
И без сервиса мы живы.
Мы - колосья в нашем поле !
Для Отечества - джигиты !
март 2017, г. Уфа
Превод на србски језик Веселинка Стојковић:
Генадиј Полежанкин
Нисам носио џинс Левис
Нисам носио џинс Левис,
И нисам носио обућу Бата,
Гроза се није лепила, а сервис –
Мамин – е, то је већ срећа!
У Ирбиту у школској одећи
На часове сам ишао. У селу
Знао сам – земља нас храни,
И да је труд – моје спасење.
У тишини библиотеке
Путовао сам по свету.
Арктичким нашим рекама,
Са гранчицом јоргована…
Не, није наша снага у џинсу,
И без те моде ми смо живи.
Ми – класје смо у нашем пољу!
Отаџбини својој – коњаници!
март 2017, г. Уфа
Фотографија: Веселинка Стојковић