Вратићу се.
Не тугуј, љубави,
вратићу се
ватрицом рибизле
тмурног октобра.
Као талас језера
сребрног месеца,
таласним извором
вратићу се.
У пролеће запеваћу
као птица,
преображена у девојчицу
плавe косе...
Развучена маглом,
прикрашћу се као ветар.
Мили мој, жељени
вратићу се...
(Перевод на сербский Т. Юг)
А вот мой оригинал:
Не грусти...
Не грусти, любимый,
Я вернусь к тебе:
Веточкой рябины
В хмуром октябре,
В озере волнистом
Лунным серебром,
Ручейком струистым
Я вернусь потом.
Малой птахой звонко
Запою весной,
Обернусь девчонкой
С русою косой.
Расстелюсь туманом,
Ветром подкрадусь...
Милый мой, желанный,
Я к тебе вернусь!