Обожжена

Евгения Ловгун
Обожжена
Заметена
И перемётана
Ветрами.

Дыми, дыми
Моя судьба
Моя тайга
Моя седая.

Стелись стелись
Под корешки
Под самый низ
А вверх не надо.

Ложись ложись
Моя тоска
На землю ниц
Как покрывало.

Усни усни
Моя тайга.
Идёт зима
Идёт немая.

Забудь забудь
Свои цветы
Свои таёжные
Поляны

Холодным камнем
Упадёт
В мои сугробы
Куропатка.

И отыскавши
Унесёт
В своём зобу
Брусничный камень.

Обнесена
Заметена
И перемётана
Ветрами

Моя тайга
Моя судьба
Моя заснеженная
Гавань.