Знам
Као да се ништа
Променило није
И даље падају кише
И сунце топлину сeје.
Бехари и даље миришу
И трава се зелени мека
Ти си излазила на кишу
А ја да престане чекам
Ти и ја
Једна медаља, два лица
Ти полетна лепотица
А ја рањена птица
Питам се
Јесу ли ти морали на плећа
Натоварити толико бреме
И шта је срећа
Још ми није рекло време
Знам
Заједно се смејемо
моја младости
Ти би да вино пијемо
А ја сам пијана од прошлости
Марица Лукић
(књига Ружа и трн)