Одавно ми срце спава
И ништа му сан не дира
Ал кад видјех та два ока плава
Козачек поче да свира
Инешто у срцу затрепери
Пламен поче да грије
Сан срце изневјери
Кад видјех хероја Русије
Срцу сам слободу дала
И ништа га више не боли
Дрхтури ко лиска мала
Оно поново воли
Сад се Богу молим
Да чува та два ока плава
И не престајем да волим
Љубав је постала моја јава
Марица Лукић
( књига Православље, житије, духовна поезија)