Рассказ бабушки Ани

Светлана Пригоцкая
Корова  плакала  слезами,
Вели фашисты на убой,
"Нет, не убий,- молила мама,-
Голодных пять детей  со мной".

Но мать фашисты оттолкнули,
Сожгли в деревне  все дома,
Стоял январь на карауле,
Была голодная зима.

И самый добрый из фашистов,
Он никого, увы, не спас…
Приказ  такой- дороже жизни,
Таков  приказ, таков приказ...

Перевод Веселинки Стойкович

Прикажња бака Ане

Крава је сузе, крупне сузе лила,
Фашисти су је повели на клање,
„Не убијте је“, молила је мајка,
„Петоро деце гладних је у мене“.

Но, фашисти су одгурнули мајку,
Запалили све редом куће су у селу,
Јануар ледени био је на стражи,
Хладна била је зима у пуној снази.

И најљубазнији међу фашистима,
Нажалост, спасили нису никога…
Наредба таква – дража од живота,
Таква је наредба, таква наредба…